Manastir sv. Roman

Подробнее на сайте: http://my-immobility.ruhttp://kupil-jilie.ru http://java-code.ru
http://maintain-health.ruhttp://health-treatment.ruhttp://tryjoomla.net http://repair-dwelling.ruhttp://body-treatment.ruhttp://dohodok.ruhttp://joomspider.com http://buy-immobility.ruhttp://leadnews.ru http://my-houseroom.ruhttp://grand-finance.ruhttp://choose-house.ru

manastir sv roman

Ovaj manastir nalazi se na lepom šumovitom predelu izmedju Djunisa i Ražnja 1-2km od Južne Morave, izmedju Mojsinjskih planina i Djuniskog visa, u gustoj šumi na desnoj obali Južne Morave i nedaleko od sela Praskovče. Pripada grupi manastira koju su podignuti pre Nemanjića. Ovo je manastir iz daleke prošlosti. Podignut je nad grobnicom prepodobnog Romana, velikog isceljitelja i čudotvorca rodjenog u IX veku. Bio je učenik čuvene Ohridske škole sv. Klimenta. U ovaj kraj došao je sa svojim bratom Nestorom i širio hrišćanstvo na slovenskom jeziku i prosvećivao srpski narod. Prema nekim podacima vidi se da je Nestor živeo u manastiru na levoj obali Južne Morave, koji je bio podignut na visu u lovkastoj zaravni Gradišta, a izmedju sela Vitkovca i Djunisa. I danas se poznaju zidovi Nestorovog manastira koji je zvan Nestorovoj ili Nestrus, a koji je razrušio sultan Musa 1408. godine kada je razbio vojsku Despota Stefana. Godine i vekovi su prolazili, dogadjaji i zbivanja takodje, a manastir Sveti Roman ostao je svodok, do naših dana,svih tih promena i zbivanja u narodu ovog kraja. Kao i narod tako i manastir nije poštedjen nasilja stranih osvajača, te se zbog toga ne zna kakav je bio po stilu i zdanju u IX veku, ni kasnije za nekoliko vekova, jer je više puta do temenja rušen. Svete mošti sv. Romana i danas se nalaze u grobnici ispod kapele koja je uzidana u manastirski hram. Prvi put se ovaj manastir pominje u hrisovulji cara Vasilija II iz 1019. godine. Manastir je bio zapušten, a obnovio ga je Car Lazar 1377. godine. U tursko vreme ovaj manastir je bio pljačkan i paljen. Obnovio ga je izvesni Pile 1796. godine koji je od sultana dobio ferman za njegovu obnovu. To je učinio u znak zahvalnosti za njegovo izlečenje nad moštima sv. Romana.

Godine 1852. u manastirskoj porti sazidana je zvonara, u čijem se prizemlju nalazila prostorija, u kojoj su smešteni teški, duševni bolesnici, i koji su se svakodnevno čitanjem molitvi nam moštima sv. Romana lečili. Manastir sv. Roman bio je i prosvetni rasadnik za vreme turaka. U njemu je bila manastirska škola u kojoj su se spremali mladići za sveštena lica za bližu okolinu, narodne učenike i monahe.

manastir sv roman

Crkva zidana skromno ali temeljno i čvrsto, s jednim kubetom nad hramom od osam dugačkih i uzanih prozora. Sva je crkva zidana od kamena i pokrivena plehom. Osnova crkve je u obliku lista deteline. Crkva je podeljena na pripratu, hram, oltar i grobnicu svetog Romana i ima petora vrata, po dvoja sa južne i severne strane na priprati i jedna sa severne strane hrama (otvorena 1875. godine) za prolaz kaludjera kada je bilo dosta sveta u crkvi. Pri gradnji manastira vrata su ostavljena nisko da turni ne bi mogli uterivati konje u hrišćansku bogomolju, kako su to ranije činili. Priprata je zidom podeljena na severnu i južnu. Iz severne može se ući u hram, a iz južne u grobnicu sv. Romana. Srednji deo hrama je sužen zbog grobnice za jednu trećinu s južne strane i zidom predvojen. Oltar je na istočnoj strani zidom zavijen u polukrugu. Ikonostas je drveni i osim carskih dvei ima i leve dveri zasenjene zavesom. Grobnica je južni deo srednjeg dela hrama u vidu male crkvice. Na četri metra jugozapadno od spoljnog zida crkve, nalazi se četvrtasta kula (zvonara) sazidana od kamena 1852 godine. Sa istočne strane na zidu zvonare prikazan je u velikom stasu i crnoj rizi lik sv. Romana sa oreolom oko glave i kako desnom rukom drži štaku preko ruke a levom tabak hartije na kome piše „ Bratije mir i ljubav meždu soboju imjejte“. Na zvonari se nalaze tri zvona i zvonce – budilnik. Jedno zvono poklonio je Miloš Obrenović 03.04.1833. godine iste godine kada je ražanjska nahija pripojena Miloševoj Srbiji. Severozapadno od crkve je manastirski konak sa prizemljem i jednim spratom. Prizemlje je ozidano kamenjem 1796. godine a sprat 1847. godine

U prvom srpskom ustanku manastir je bio ratna bolnica za srpske ratnike. U manastiru sv. Roman lečeni su srpski junaci.Jovan Kursula, Petar Dobrnjac i graditelj Deligradskog šanca kapetan Vučo Žikić koji je u manastiru i sahranjen. Za vreme prvog svetskog rata u manastiru su postojali internat „Dom sv. Jelene“ i osnovna škola „ratničke dece“ oko 100 deteta kojima su očevi poginuli u I svetskom ratu a majke im poumirale. Manastir je bio muški sve do 1960. godine a potom pretvoren u ženski. Kod manastira se nalazi izvor svete vode, čija voda po predanju ima celibno dejstvo i pomaže ozdravljenju od raznih bolesti. Na dan sv. Romana 29 avgusta, svake godine se održava sabor, iz svih krajeva Srbije dolaze vernici da se poklone čudotvornim moštima sv Romana i pomole za isceljenje i ozdravljenje za sebe ili članove porodice.

Ispod možete pogledati virtuelene ture u manastiru Sv Romana,ove virtualne ture omogućio Saša Stojanović.

Manastir Sveti Roman 1(da bi ste pogledali virtuelnu turu neophodno je da imate instaliran flash plejer)

 

Manastir Sveti Roman 2 (da bi ste pogledali virtuelnu turu neophodno je da imate instaliran flash plejer)

 

manastir sv roman

 

manastir sv roman

 

manastir sv roman

 

manastir sv roman

BIGtheme.net Joomla 3.3 Templates